Kreiranje pola i roda

TEORIJA, WC-I PREISPITAVANJE

Jedna zanimljiva publikacija Zenske sobe sa nazivom Kreacija spola?roda? moze se naci na njihovom sajtu[2]. Prva reakcija na ovu publikaciju bila je iznenadjenje sto u jednoj knjizici moze da se nadje toliko informacija koje nisu uobicajeni manje ili vise lepo dizajnirani slogani … Sam sadrzaj je zasnovan na razlicitim naucnim izvorima, ima puno referenci, sto me zaista obradovalo, pisano je razumljivm jezikom interaktivnost je predvidjena a dizajn je zaista fantastican.

 

Na samom pocetku uvodi se pojam teorije, kojim se inicira preispitivanje kao korak u rastu koji vam se  desi od pocetne do zavrsne stranice, stoje i clanovi zakona koji afirmisu slobodu samoodredjivanja i samoizrazavanja uz neskrivenu smicalicu vizelnog, naime iza teksta su slike ulaza u WC,zasto bas WC moze biti zanimljivo pitanje.

 

Po meni javni WC-i predstavljaju jedan odnos drustva prema telu, seksualnosti, taboo-ima.Mene pojam  WC-a u Srbiji asocira na: prljavo, smrdljivo, bolesno, zarazno, necisto, opasno,bolje za neulaziti… moze biti da je moj utisak, al cini mi se da veliki broj ljudi iz moje okoline ima ovakve asocijacije, a to me sve vodi ka shvatanju seksualnosti i tela u kulturi patrijarhalne srbije od plemeskih zacetaka do danas….al da krenem od pokrstavanja ….telo  po hriscanskoj mitologiji (ovde nemam bibliju da citiram) jest samo prolazna ljuska, nesto sto vodi ka necistom, seksualnost narocito je nesto gresno i prljavo, polni organi i seks toliko suzenom kontekstu sluzenja bogu… Telo i dusa, prljavo i cisto, svetlo i tamno, bog i djavo..i naravno muso i zensko….

 

 U Kreaciji vidimo na slici dva ulaza, naravno jedan muski i jedan zenski, cime se uvodi koncept binarnosti koji se dalje obradjuje kroz pojmove pola i roda.

Kreacija poziva na na preispitivanje i sa tog stanovista ona potencira iskustvo osoba koje ucestvuju u proizvodjenju sadrzaja same Kreacije,  pa tako odmah slede kratka pitanja u vezi sa pojmovima pola i roda za osobu koja cita, a predstavljena je i vezba koja pokazuje kako se na seminarima posvecenim ovim pitanjima obradjuju ovi pojmovi u grupama kao predlog grupama koje citaju.

 

 Iz toga sto imamo kao asocijacije uvek moze da se vidi uticaj sredine, pa je tako dobro osvrnuti se sta smo to ucili u skoli o pojmovima pola ….(retko ko uci o pojmu roda, iako pojmovi pola i roda nikako nisu bez sadrzaja, vec se on usled celozivotne „normalizacije“, tj. socijalizacije podrazumeva )…, hromozomi, hormoni, gonade,spoljni organi….secam se mojih casova bilogije…nigde klitorisa…

 

MERENJE MUSKOSTI I ZENSKOSTI, ISTA IZMEDJU?

 

Zanimljivo je poglavlje o medicinskoj konstrukcji pola koje prikazuje merni instrument falometar za koji se navodi da se koristi u zemljama zapadne kulturne tradicije, za  istocnoevropski region nema podataka kazu, ja sam u razgovorima sa studentarijom sa medicine dosla do zakljucka da se on ne koristi u Srbiji. No,kazu u Kreaciji,  falometrom se utvrdjuje duzina spoljasnjih polnih organa novorodjencadi i na osnovu toga im se odredjuje pol,

• pa ako beba ima organ 0.2 do 0.85cm, ona je biloski devojcica,
• dok ukoliko je veci od 2.5cm beba je decak..

 One bebe sa organima izmedju cesto idu na dalja ispitivanja, svrstavaju se u  slucajeve poremecaja polnog razvoja , i cesto podlezu hiruskim operacijama polnih organa. Ovakvim osobama se cesto, vrse operacije tzv. normalizacija pola, iako ona medicinski nije neophodna, dakle osobe bi mogle ziveti bez zdravstvenih problema koje bi zahtevale operacije.

 

 Ovakve osobe su ranije nosile naziv hermafroditi, a danas bismo rekli da su to interseksualne osobe.

Zapravo nisam sigurna kako nasi lekari utvrdjuju pol deteta pri rodjenju….to polje mi ostaje neistrazeno i koliko je cesta praksa „normalizacije“. Do sad nisam upoznala ni jednu osobu koja je interseksualna, tj. da znam da je interseksualna.

Pre izvesnog vremena davao se film o interseksualnosti u Art bioskopu, ne secam se kako se zvao, verujem da je u tom malom prostoru bilo interseksualnih osoba, nije bilo vise od 20 ljudi.

Transseksualne osobe takodje trpe ovu vrstu normalizacije, kako pisu u najvecoj meri usled zakonske regulative drzave koju ne zanima kako se vi osecate, vec koje organe imate, a i usled stalnih pritisaka da se ukolope u heteroseksualnu matricu drustva.

 Transseksualne osobe bi bile „one koje zele, imaju namjeru promeniti svoj spol kao i osoba koja je (djeimicno ili potpuno) modificirala svoje tijelo da bi izrazila svoj spolni(i rdni) identitet, sto ukljucuje fizicku i/ili hormonsku terapiju i operaciju“[3].

 

 O transpopulaciji ima gomile sajtova, mozda bi u ovom kratkom tekstu bilo dobro pomenuti ono sto stoji u Kreaciji,  pojmovi : transseksualnost i transrodnost.

 

 Transrodnost bi se odredjivala kontekstualno, u zavisnosti od trenutno prihvatljivih normi, a odnosila bi se na razne nacine iskazivanja rodnih i polnih identiteta koji izlaze iz norme….

Jasno je, mislim, da jedno ne iskljucuje drugo, i ne mora podrazumevati drugo.

 

Ja vam preporucujem knjigu Edina Aladzuza[4], u kojoj mozete da nadjete jednu pricu koja transosobe prepoznaje kao osobe iz  komsiluka, koja ih normalizuje ali bez medicinskih zahvata, ili vec koja normalizuje osobu koja cita…

 

 

o seksualnosti jos jedna knjiga Na -strani, nosi price osoba sa kojima bi vam moglo biti zanimljivo upoznati se(5). Sve knjige o seksualnosti predlazem da potrazite u biblioteci Centra za zenske studije u Beogradu(6), ili u lokalnim organizacijama koje se bave ljudskim pravima, feminizmom, zastitom manjinskih grupa.

 

Ima govora u Kreaciji i o pojmu identiteta, seksualne orjentacije, queera, patrijarhata, feminizmu, ljudskim pravima, ja bih izdvojila jos dve slike kao vazne: heteronormativna matrica i presek identitetskih odrednica koji moze da da jasniju sliku o ovoj gore prici o transosobama, a ostalo ostavljam da istrazite samie na sajtu Zenske sobe ili da trazite da vam posalju papirnatu verziju, sto vam preporucujem da uradite, izmedju ostalog i zato sto je nezgodno svaki put otvarati velike pdf. fajlove….a moze cesto da vam zatreba…

 

identiteti 

 

 

heteroseksualna matrica

 

 

 

 

 

---

[1] http://www.zenskasoba.hr/index.php?option=com_content&task=view&id=13&Itemid=45

[2] http://www.zenskasoba.hr/index.php?option=com_content&task=view&id=109&Itemid=29

[3] Kreacija spola?roda?, Zenska soba, Zagreb, 2008, str 13.

[4] S obje strane ljubavi, Edin Aladzuz Kalimero, Domino, Zagreb, 2007.

5 Na-strani, zbornik radova o seksualnosti, Udruzenje Q, Sarajevo, 2007.

6 http://www.zenskestudie.edu.yu/index.php?option=com_content&task=view&id=14&Itemid=29

GRANICE

BDP, Overdone and gone

INTRO

Nisam ni znala na sta dolazim. No na ulazu dobijem flajer na kome pise: koncept i koreografija Dalija Acin[1],pomislim ok to bi trebalo da je zanimljivo…citam dalje:

“…Prihvatimo li motive fragmentacije, sakacenja i unistenja identiteta kao utemeljujuce metafore vizuelne retorike danasnjice, svaka ideja ekstremnih uverenja (osim totalitarnih ili fundamentalistickih) cini se apsurdnom.Uspostavljajuci ljudsku potrebu za saosecanjem i ljubavlju kao normativ, predstava elegijski razlazesklopove humaniteta, baveci se terminima bezoblicnog, monstuoznog, ekstremnog, opscenog, ljubavi i nade.

Specificnom koreografskom metodom utemeljenoj na svojevrsnoj objektnosti tela i geometrizmu mizanscena predstava Overdone and gone uspostavlja izmenu identitarnih rodnih odnosa; reprezentovana tela pretvorena su u himere, ili mrtve prirode. One su neobicno graciozna, istovremeno zastrasujuca i otmena, istrajavajuci u sopstvenoj izolovanosti…

Implicutna politicnost predstave upisana je i u njen koreografski postupak, podsecajuci nas da postoji vreme u kome obezliceno ljudsko telo postoji za gledaoca ne samo kao scenska metafora, vec i kao (osvedocena) realnost…”,[2]

SETTING

I nije mi ovo dalo nikakvu ideju o tome sta cu zapravo videti. Prvi utisak je scenografija, potpisala Dalija Acin, zamracen prostor, polumrak na sceni sa refletovanim svetlima u pojedinim delovima, prostor uokviren belim najlonom, belo platno na podu, veliki crni sto, cini se kao da je metalni i tri crne stolice od istog materijala, kontrast boja, geometrija, jednostavnost. Ok, konceptualna umetnost, kontam. Produkciju sam videla na falajeru: potpisuje Stanica, servis za savremeni ples[3]..

Masinska muzika i iznenadna pojava na zamracenoj sceni tri zene u crnim pantalonama, sa stitnicima za glavu, golih grudi. Imam prilican otpor prema golotinji na sceni. Suvise cesto mi se cini da je upotreba tela i seksualnosti banalizovana, no imajuci na umu da prestava treba da se bavi i radom sa telom , trudim se da razmisljam pozitivno.

Kroz citavu predstavu tri tela se pomeraju sinhronizovano,  konrolisano usporeno. Muzika Rastka Lazica ovde je kombinacija napornog jednolicnog mehanickog zvuka i zvuka unutrasnjih organskih procesa nekog velikog organizma…u jednom momentu usled zaista minimiziranih desavanja na sceni paznja mi se usmerila ka muzici, imala sam utisak da je sala zapravo nekakva granica unutrosnjasti tog organizma, cudno neprijatan dozivlja, pasivizira….

U nekoliko navrata po neka od tri osobe nesto izgovori, njen glas je moduliran, izgovaraju se ne bas razumljivi citati, kako pise u flajeru M.Bakunjina, Druga poslanica Korincanima…drugarice koje su sedele pored mene rekle su mi da ih je modulacija podsetila na glas Velikog Brata, pri kraju prestave vec su izgubile strpljenje smejele su se, pomalo komicno hostesa im jesve vreme pssstala…

izasla sam sa predstave prilicno umorna, razmisljajuci o pojmovima savremene i konceptualne umetnosti.

POSTUPAK

Ne poznajem ples pa sam pokusala da nadjem nesto o savremenom plesu na netu, nasla sam tekst Ane Vujanovic[4], koji mi je pomogao da steknem nekakav koncept savremenog plesa kod nas. Ona pominje kako se usled socrealizma kod nas savremeni konceptualni ples vise bazirao na nekakvom emancipatorksom kolektivizmu, ako je razumem, kao nadgradnja politickom establismentu, koju, ironicno, tako zestoko kritikuje Marx, pre nego kroz samorefleksiju.

Ples za nju je „kulturno-umetnicka praksa , a to se odnosi i na savremeni ples, takodje, nije emancipatorska telesna praksa koja proizlazi iz ideologije, vec je tehnolosko sredstvo za oblikovanje individualnog tela kao drustvenog“.

Razmisljala sam : predstava objektnost tela jeste postignuta, kroz overdone, kroz ponavljanje over and over, sve mi se vise praznio sadrzaj pojma tela i toliko seksualizovanih zenskis sisa. Zaista  uspela je da isprazni sadrzaj pojma, da ga rekonceptualizuje zapravo.

Osobe su noseci zastitne maske bile depersonalizovane i unifikovane da sam pocela da razmisljam kako njihova zenska tela nemaju bitnih razlika u odnosu na muska, a nacin na koji su se odnosile prema svom telu, prema svojim sisama doveo me do toga da razmisljam kako zapravo lice na muska tela, muske sise koje se izlazu javnosti u nekim neseksualizovanim situacijama, osim sto su nesto vece, i koliko zapravo muskarci i zene mogu na isti nacin nostit svoja tela.

Opet, razmisljala sam jos i  o seksualizaciji sisa i nacinu odnosenja seksualizovanog zenskog subjekta prema tim sisama, o momentima odnosenja prema sisama iz takve pozicije, o bogatstvu izbora bruseva i zenskih gaca, o uticaju kvaliteta tog vesa na zdravlje zena i fetisizmu muskih seksualizovanih subjekata, koje se iznova iznova iznova seksualizuju preko tih fetisa i seksualizacije zenskih tela. Imali smo prf. fizike koja je da bi demonstrirala elektricitet trljala povecu crnu glatku sipku nekakvom krpom, proizvodjenje muske seksualnosti podseca me na to trljanje tokom celog casa, jer bi se stap razmagnetisao ako bi prestala da ga trlja.

Overdone, zaista….neprestano ponavljanje do ispraznjavanja pojma. Postupak ocudjenja kod ruskih formalista[5] : znak postaje neproziran, znak je vidlljiv a znacenje podriveno…gone, telo vise nije sredstvo kojim se nesto kazuje, ono ukazuje samo na sebe, proizvodi samo sebe, performativi …opet…ali oni su uvek opet…Pocela da mislim kako mi Dzudit Batler[6] vise postaje dosadna sa tim preformativima. Teorija performativnosti od Ostina koji je imenovao performative kao iskaze kojima se nesto radi do Dzudit koja je na osnovu njih tumaci subjekte kao subjekte u stalnom nastajanju kroz neprestane procese citiranja.

Pol se po Dzudit Batler proizvodi, svakodnevnim citiranjem nekih vec postojecih normi. Telo se proizvodi, sise se proizvode. Kako je prestava po Ani Vujanovic kulturno-umetnicka praksa, praksa oznacavanja  kroz nju se stvaraju neka znacenja, znacenja tela, znacenja sisa, znacenja predstave, koreografije, scenografije, muzike, prestave, umetnosti,savremene, konceptualne umetnosti.

Osecala sam se umorno, mnogo napora sa obe strane da se proizvede drugacije, deseksualizovano znacenje zenskog tela. Nezahvalna je konceptualna umetnost, zahteva mnogo znanja, vezbe, ostavlja poluprazne sale, smeh u publici, a cini se da je proizvoditi bilo kakvu drugu vrstu umetnosti krajnje naivno, besmisleno….

 

 

---

[1] http://dalijaacin.net/

http://www.dancestation.org/scena/dalijaacin.html

[2] http://www.bdp.co.yu/novosti.htm

[3] http://www.dancestation.org/

[4] http://www.tkh-generator.net/spip.php?article122

[5] Dubravka Djuric, Jezik, poezija postmodernizam, Jezicka poezija u kontekstu moderne poezije i postmoderne americke poezije, OKTOIH, Beograd, 2002, 110str.

[6] http://en.wikipedia.org/wiki/Judith_Butler

 

TZV.

takozvani jer cu se bavit povremeno ponekim desavanjem. studentski standard mi ne dozvoljava mnogo kulture u zivotu a i moje intresovanje za tzv. kulturni zivot Beograda vrlo je ograniceno…kao i sve stvari koje radim, ne mogu da ih odradim, a da ne procitam dodatnu literaturu i da ne koristim interdisciplinarni pristup…tako da se necu baviti svim i svacim,mozda ne ni aktuelnim, ali cu se baviti podrobno….stay tuned…sto bi rekli….

Zelenjak je svet

ZELENJAK…I UKUS I MIRIS….

Svakog dana prolazim podzemnim prolazom kod Zelenog Venca. Svako ko prolazi tuda zna kako se prolazi i koliko se prolazi tuda. Za one koje ne prolaze tuda dacu kratak opis mesta: pored pijace Zeleni Venac, sveze osavremenjene, i mirisa sasvim ocuvanih, ova destinacija je istovremeno i okretnica jedno osam do deset linija, nisam sigurna. Prolaz je neposredno blizu ulice i na ulazu u prolaz nalaze se dve pekare od kojih jedna ima otvoren izlog te svi mirisi usled vazdusnih strujanja ulaze u prolaz. Iz nekog razloga najcesci je miris prepecenog kackavalja sa pice koje se prodaju koji nekad ume d bude uzasno mucan.

Sve to ne bi bio problem da kroz prolaz moze da se prodje brzo. Sirina i duzina prolaza nisu problem, prilicno je sirok i kratak medjutim redovno je sa obe strane popunjen tezgama napravljenim od kartona, na kojima ljudi prodaju odecu, (i koje se zapravo nalaze duz cele ulice pored autobuskih stanica a zatim ulaze u prolaz i izlaze na drugom kraju iz prolaza…al da ne duzim), i gomilom prolaznika/ca koji/e pokusavaju da cirkulisu dvosmerno. Prelazak sa jednog na drugi kraj prolaza odvija se tako sto vucete noge u malim koracima tik iza necijih ledja, zamor,  smrad, prasina, otpaci na sve strane.

Najiritantnije je kad osoba ispred vas odluci da nesto kupi i stane a vi nekako morate da je zaobidjete jer vas u ledja bode vec necija torba, naravno, trudeci se da se ne sudarite sa osobom ispred vas ili sa osobama koje idu u suprotnom smeru. po neki put moze da se desi da prodaaca nema jer ih policija otera, al cesto se mogu videti i policajci koji jednostavno stoje dok prodavci/cice rade svoj posao.

KAD JA TAMO A ONO MEDJUTIM…SCENA FATAMORGANSKOG KARAKTERA,OPUS 2008. 

E pa danas ja mentalno pripremajuci se za prolazak kroz ovaj prolaz na nekoliko metara od ulaska negde oko  18h prvo cujem neku klasicnu muziku i pomislim neko je negde pustio glasno, zatim ugledam na ulazu dva policajca, uvek mi je nekako neprijatno kad vidim policajce odmah pomislim neko sranje se desava…narocito posle onih ispada po ulicama Beograda, al ne sa nekim preteranim svesnim naporom, znajuci da se desava da istovremeno mogu da vidim i policajce i prodavce/acice nastavljam dalje, muzika na moje iznenadjenje postaje sve glasnija, a na malo manje iznenadjenje prodavaca nema.

Zapravo kako ih vec prepoznajem vidim da neki od njih stoje u grupicama u prolazu, ali tezgi nema i ja, kako se skoro nije desilo da prodjem, a da nisu tu, polusvesno prepoznajem razliku u iskustvu…i  cudna misao mi se namece kao logicko resenje za ovu sve glasniju klasicnu muziku kako mora biti da su ugradili neke zvucnike u prolaz i odlucili da urede prostor… Gledam na reklame na zidu prolaza, stakla su citava i vidim reklamu za „Beograd je svet“, instant pomislim mora da je u okviru ove akcije nesto preduzeto. I to sve u nekoliko predjenih metara.Ono sto ugledam pri kraju prolaza nikako me ne odusevi , opet neka guzva, i opet policija ali i neki ljudi sa kamerama, i u brzini uhvatim samo delic scene:dve devojke na sred prolaza sviraju na instrumentima klasiku!

Koliko cudnovato je izgledao ovaj prizor, toliko i nije, manje vise nije mi delovalo da njih dve iskacu previse iz konteksta i malo me to zbunilo! Prostor je bio kao svaki drugi prolaz bez tezgi i guzve i na trenutak me podsetilo na slike sa stanica metroa velikih svetskih gradova… Ne razmisljajuci previse o ovome projurila sam kroz gomilu i nastavila dalje.

3 SATA KASNIJE…

Iste veceri vracala se oko 21h istim prolazom… scena svakodnevice, tezge, guzva, prasina. U momentu sam postala cudno svesna razlike ovih slika od pre par sati i ove na koju sam iznova naisla. Pocela da razmisljam o tome kome je zaista i kako dosla na pamet ideja da tako nesto uradi upravo tu. Pretpostavila da je zaista ovo desavanje organizovano u okviru kampanje Beograd je svet, prema kojoj iz nekog razloga imam cudan otpor. Kad sam pocela da razmisljam o tome shvatila sam da mi ta kampanja zaista lici na reaktivnu formaciju. Primer za reaktivnu formaciju je npr: osoba koja se strasno plasi groblja ide pored groblja i pevusi, dakle, osoba se plasi ali ima potrebu da svima pokaze, da sve uveri, pa i sebe, ne da se ne plasi, nego bas suprotno, veoma je opustena, cak razdragana.

U tom sam se pitala zaista, zasto bi neko imao potrebu da najbukvalnije moguce, sebi nacrta kako je Beograd zapravo svet?…ako je zaista Beograd svet, zasto mora da se dokazuje da je Beograd svet….nekako mi je naporno sve to i zaista mi odise ispraznoscu politicke kampanje, mada cak ne ni neke svesne manipulacije, koliko nekakvog samozavaravanja i prikupljanja pristalica koje traze bilo kakav lepak odbrambenih mehanizama za preteci rascep licnosti u dodiru sa realnoscu…

No, ovaj mi je dozivlja sa Zelenog Venca upravo bio na tom tragu, pomislila sam u nekoj sumaglici onih par stotina metara pri prvom prolasku kako bi prolaz kod Zelenjaka mogao biti kao i mnogi prolazi u razlicitim uredjenim gradovima sveta… a kad sam se vracala pomislila sam opet, ali nije, zapravo je nakako nakon ove, sad mi se cini, fatamorgane, koja je tako lako isparila, jedne vrištuće bespomocne zelje, potrebe, zapravo, barem u mojoj slici stvari, bolno cak bolnije to koliko nije.

svakodnevica

vrlo jednostavno pisem ovaj blog da bih si omogucila prostor za metacikluse, a s obzirom na vlastite narcisticke tendencije i visok super ego, drzim da to moze bit zanimljivo i drugima…

mobing…

izmedju ostalog zanima me i ova tema, od skoro sam pocela da se raspitujem sta je kod nas uradjeno na ovom problemu. Prva stvar koju sam uocila na internetu je da ima mnogo literature na engleskom, a na srpskom je na svakom sajtu isto: istorijat ovog pojma, vrste mobinga i karakteristike mobera, po neki clanak i nista o konkretnim zakonima, institucijama, organizacijama, osobama koje se bave ovim problemom. pokusala sam da shvatim kakvo je stanje u Srbiji, pa cu o tome pisati u ovom delu…

za pocetak

Poezija ima svojih preferencija. Mozda cudno zvuci, ali zaista ima.Pitanjem poezije bavicu se u ovoj kategoriji, pitanjem sta je to poezija, sta je to umetnost, uopste. Ko su pesnici, ko pesnikinje, danas u Srbiji…i sta se desava na ovom polju umetnosti danas….