http://www.domomladine.org/sr_RS/news/332/19.html

pre par dana je bio …donekle ajd da kazem informativan…uz svu muku pracenja Dakovicevog prikaza, cini mi se da je dao najvise od knjige…za one koji si tesko  mogu prisustit Zizekovu knjigu od 2000 i nesto…i koji.e nisu pratili.e rad Zizeka a narocito ne na slovenackom…tj.

knjiga je kako rece Stojanovic zbirka tekstova iz 80tih, prevedenih sada na srpski…jedina nova stvar je predgovor…tako nesto…:)

stigoh nesto ranije..stolice su tek postavljali i pitala sam se zasto uvek postave one stolove za govornike.ce kao katedru?  to na prilicnoj udaljenosti od stolica za publiku….da odrze publiku na distanci….pa onda….

svaki put me iznenadi koliko predavaci nemaju osecaj za vreme , nemaju osecaj za publiku..podsecaju me na prf. bez trunke svesti o didaktickometodickim pristupima….nikako da se naviknem..

a onda se pitam zasto zovu toliko ljudi odjednom…svaki bi da prica po pola sata barem…a sedi ih tu 4ili5 ili6 …to nikako ne razumem…nesto mislim optimalno…trebalo bi da govore ukupno sat ili sati 30min…., a da bar pola sata ostave za pitanja publike…al neverovatno oni govore 2 sata,oni koji pre govore , kradu vreme onima koji govore posle njih, sveukupno dakle od 19do 21h,  a onda hoce da odgovaraju na pitanja medjusobno, a tek onda ce da dozvole publici da postavi pitanja…ako ikoga bude tu…zamorno strasno zamorno….

al nije to kao kad slusate Zizeka, pa on govori 2 sata bez pauze pa hoce i treci sat a vi sedite pa vam je zanimljivo iako vam je iscrpljujuce…nego nekako…od zizeka u naslovu vam se pobudi paznja… a onda umire dva sata….

Dakovic je sa svom svojom tezinom uvoda, ipak , cini mi se dao nesto od informacija koje su mi kao osobi koja tek upoznaje zizeka bile korisne..manje vise.., a koje mogu da se nadju u knjizi…ostali su cini mi se mlako pokusali da filozofiraju na temu kako citati Zizeka…iz nekog razloga uopste mi nije bilo stalo da njihovog misljenja… vec do sadrzaja knjige..mozda bih bila najzadovoljnija kad bi mi neko odrzao kratko predavanje o tome sto stoji u knjizi ..neki dajdzest….mozda konzervativno od mene…al prosto nemam pojma sta ce mi necije mlako filozofiranje, ako mogu uopste tako da kazem….sta znam….

Milenkovic se dotakao Deleza…ajd i  to je nesto..najvise sam ocekivala od Dusana Maljkovica..al on se nije pojavio….steta….evo neceg http://blog.b92.net/text/2681/I%20bi%20%C5%BDi%C5%BEek!/

ima na blogu doduse:)

http://blog.b92.net/blog/7978/Du%C5%A1an%20Maljkovi%C4%87/

pokusavam da se usmerim na ono sto izgovaraju…Dakovic kaze ono sto svi koji su tek culi za Zizka znaju…ili je to moj centrizam… da se izmedju ostalog Zizek bavi odnosom psihoanalize i Lakanovom filozofijom….ok..ide nesto dalje daje neke osnovne elemente te price…ajd da kazem za neki kratak prikaz koja bi mogao da traje 10-15min…pristojno….osim sto je ovo trajalo cini mi se mnogo duze…..smatra da je Zizek antifilozof….ajd dobro dao je svoje misljenje…evo malo i ovde

http://www.knjigainfo.com/index.php?gde=@http%3A//www.knjigainfo.com/pls/sasa/bip.text%3Ftid%3D52837@

ovi ostali…imam potpuno prazno masto u glavi….ako su nesto govorili..meni to nije ostalo u pamcenju…a sigurno su govorili…posto je sve trajalo 2 sata i vise…

no eto….ono sto mi pada na pamet je da ukoliko citate ovaj post verovatno bi vas zanimalo i ovo……

Subverzivni filmski festival (Zagreb, od 18. do 24. maja)

 http://blog.b92.net/text/3115/%C5%A0ezdesetosma%C5%A1ke%20subverzije/

ukoliko ste bili.le na predavanju Zizzekovom u Domu omladine prepoznacete delove predavanja iz BGa Boj se bližnjeg svog kao što se bojiš samoga sebe ..a pre toga ko zna gde… …a delovalo je  kao da prvi put prica:))  

evo moje mape….ono sto uspeh da pohvatam….

naravno sve podele su uslovne, ne znam da li da stavim u feminism ili poetry…no nije bitno…ova ppp. nastala je kao proizvod iskustva sa Zenskih studija u BG, pre dve godine, mislim, predavanja Jelisavete Blagojevic, teorija o seksualnosti i telu Dzudit Batler, Mišela Fukoa, Deride i jos mnogih likova i pesnickog rada sa Dubravkom Djuric u AWINu….i fascinacije multipraktik mp3 pleyerima sa najlosijim kvalitetom diktafona i mogucnostima tako obicne ppp…

NEKONFLIKTNE LIČNOSTI?

Da li vam se dešava da ne želite danas na posao jer znate koga ćete tamo sresti? Kako je i zašto sve počelo, ko je počeo prvi prestaje da bude važno. Sama pojava ili svest o nekoj osobi koja radi sa vama, izaziva prevrtanje želuca, talase preznojavanja,  grč u ramenima,  razbija koncentraciju, nedozvoljava vam da dobro obavljate svoj posao.

Sukobi na radnom mestu umeju da oduzmu gomilu energije i entuzijazma, da odvedu u psihofizički zamor i bolest, na kraju da dovedu do otkaza ili otpuštanja sa posla.

U osnovi ono što prethodi ovakvom stanju uvek je nekakva  razlika u stavovima, mišljenjima vrednostima. Kako vidite ovakve razlike? Kako se ponašate kada ste suočeni sa osobama koje imaju suprotne stavove?Da li nastojite da ih ubedite u ispravnost svojih stavova? Da li ih izbegavate ?kakve su vaše asocijacije na pojam konflikt?

Iz nekog razloga veliki broj ljudi sa kojima se srećem na ovaj  pojam reaguje krajnje negativno. Neki govore da su „nekonfliktne ličnosti „ i da zapravo smatraju ulaženje u bilo kakve „rasprave“ na poslu nepristojnim, da sa osobama sa kojima se ne slažu oko izvesnih stvari nastoje da o tim stvarima ne pričaju i da održe prijatnu atmosferu.

Shvatam da se u svakodnevnom životu još i možete služiti ovom politikom, iako mislim da ona ne vodi veoma daleko, u najmanju ruku ostavlja utisak površnosti i neiskrenosti, pitanje je šta se dešava kada se o tim stvarim mora razgovarati?

·         Šta ukoliko vam se kolega/nica sa kojima ste prinudjeni da provedete 8 sati svakog dana uporno obraća na vama neprijatan način ili radi stvari koje vam na neki način neprijaju ili vam direktno štete, koje vas ometaju u obavljanju posla.

·         Ili šta ukoliko imate potrebu koja se možda ne bi dopala vašim nadredjenim kolegama/cama?

·         Šta ukoliko nadredjeni od vas zahtevaju nešto što vama nije prihvatljivo, umete li da kažete ne?

Recimo da u ovoj situaciji primenite politiku „ ja sam nekonfliktna osoba“ i zapravo uopšte ne pokrenete nikakvu priču o tome da vam nešto smeta ili da vam nešto treba, tada se, po svoj prilici, dešava ovo:

·         Kolega/nica  nastavlja da radi istu stvar ili

·         Vaš nadredjeni ne izlazi u susret vašoj potrebi

·         Nadredjeni vas neprestano zatrpavaju poslom

zato što

·         Niste kolegi/nici  ili nadredjenima dali mogućnost da saznaju za vašu potrebu

·         Niti da promene ponašanje

·         Oduzeli ste sebi pravo da bilo šta prebacite toj osobi jer ne menja ponašanje ili nadredjenima da ne vode računa o zaposlenima

·         A postajete sve nezadovoljniji, zapravo ste oštetili  sami sebe.

 KONFLIKT MENADŽMENT: ZAJEDNIČKA ODGOVORNOST POSLODAVACA/KI I ZAPOSLENIH

POSLODAVCI/KE:ZAPUŠTANJE KONFLIKATA SE NE ISPLATI

Da li na vašem radnom mestu postoji osoba kojoj biste mogli da se obratite u konfliktnoj ili situaciji kada imate neku specifičnu potrebu? Savremene teorije organizacije obraćaju veliku pažnju na ono što nazivaju konflikt menadžmentom. Zapravo njihovo intresovanje za ovu temu najčešće je pragmatično. Postoji najmanje tri razloga zašto bi se poslodavci/ke bavili ovom temom:

·         radnici/e pod stresom ne daju optimum na svojim radnim mestima,zapravo, prave greške koje mogu skupo da koštaju

·         mobing , kao krajnje neisplativ, nastaje kao posledica  dugotrajno zapuštenih konflikata,

·         a branding , kao važan faktor opstanka na tržištu, zahteva zadovoljne zaposlene.

Zbog svega toga svaki poslodavac /ka koji/a misli dobro firmi mora imati  odeljenje za ljudske resurse koji će brinuti o upravljanju promenama i pozicioniranju firme na tržištu, o obrazovnim potrebama zaposlenih, o optimalnim radnim uslovima, izmedju ostalog i o medjusobnim odnosima zaposlenih.

Zato bi bilo logično da se, i pre nego ste se našli u ovakvoj situaciji, odeljenje za ljudske resurse pobrinulo da vas , ukoliko već niste imali te sposobnosti , osposobi ili omogući da usavršite sposobnosti za upravljnje konfliktom  ili da postoji osoba kojoj možete da se obratite u konfliktnoj situaciji.

Po nekoj ponudi na internetu došla sam do zaključka da veliki broj centara nudi edukaciju o ovoj oblasti za zaposlene, moguće da se krećemo ka nekim svetskim trendovima, ali najčešće, kad se skinem sa neta, i razgovaram sa ljudima čini mi se da  to nije slučaj i da velika većina poslodavaca/ki još uvek ne izvodi računicu na osnovu radne klime, a da veliki broj zaposlenih  ljudi koje poznajem  na rešavanje konflikata gleda kao na nepotrebnu neprijatnost. Ukoliko konflikt postane „problem“zbog kog imaju psihosomatske tegobe, ni ne pomišljaju da se bilo kome obrate, jer zapravo najčešće nemaju kome,povlače se, koriste bolovanja, a ima i onih koji eventualno kažu nekom trećem kolegi/nici  šta „zapravo“ misle o nečuvenim postupcima osobe  sa kojom su u konfliktu ili da nastoje da učine sitne revanše kad su u prilici, jer svet rada doživljavaju kao arenu, ovakvu radu atmosferu kao noramlnu, kao borbu za opstanak.

ZAPOSLENI:DAJTE ŠANSU DRUGOJ STRANI DA PROMENI PONAŠANJE

U slučaju da još uvek ne spadate u one čiji poslodavci imaju svest o svetskim tendencijama u svetu rada, budite u koraku sa vremenom, onog momenta kad postanete svesni da vam nesto smeta, znajte da je odgovornost za vaše doživljaje  na vama. Da li ćete raditi na rešavanju konflikta- vaš je izbor.

Neki autori/ke smatraju da je ponašanje ljudi u sukobu odredjeno sa dva faktora[1]

·         „Važnost ili procenjena važnost predmeta sukoba“

·         „Kako procenjujemo osobu ili grupu sa kojom smo u sukobu, tj. u kolikoj meri nam je stalo do trajnih dobrih odnosa s njom“

Pošto uspešno rešavanje konflikta najčešće zahteva  angažman svih aktera ,  ogovornost je najčešće zajednička: vas ,osobe sa kojom ste u konfliktu i poslodavca/ke, no ukoliko ne možete da računate na ove poslednje možete pokušati da nadjete osobu od poverenja za obe strane koja bi bila medijator/ka. U svakom slučaju najbolje je reagovati što pre, da se loše emocije i postupci ne bi gomilali. Mnogo je teže razrešavati konflikte kada ste pod jakim emocijama, kako bilo dajte šansu ljudima da promene svoje ponašanje, otvoreno recite šta vam smeta.

Ovde bih zastala sa pitanjem šta se podrazumeva pod „otvorenim“ saopštavanjem. Svakako ne ono što nosi negativnu konotaciju sintagme „bez dlake na jeziku“. Negativna konotacija podrazumeva da se kaže ono što se misli i da se pri tom uopšte ne vodi računa o osećanjima druge osobe, a jasno je da to ne vodi uspešnom prevazilaženju konflikta. Početna tačka za razrešenje konflikta jeste da svaka osoba ima odredjenu potrebu, a da se ona može zadovoljiti na različite načine, bez toga da se ugrožavaju potrebe drugih.

ASERTIVNOST-LEPO VAMA, LEPO NAMA

Vrsta reakcije na konflikte može biti po ovim autorima na kontinuumu od povlačeće-“ja nisam kofliktna osoba“ do agresivne koja bi podrazumevala ponašanje od različitih vrsta sitnih  revanšizama do fizičkog nasilja, koje može doći na početku,  a i posle dugog povlačećeg ponašanja,  asertivnost bi bila negde na sredini skale.U sposobnost za upravljanje konfliktima, dakle, spada i veština asertivnosti, koja ne mora isključivo biti vezana za konflikte, već predstavlja generalno sposobnost izražavanja vlastitog mišljenja.

Pojam asertivnosti znači :“samopouzdan i samopotvrdjujuć način ostvarenja sopstvenih prava i potreba. U osnovi svake reakcijeje dvosruka briga:briga za sebe i svoje potrebe i briga za grugog i potrebe drugog“[2]

U literaturi se navodi nekoliko tipova asertivnih rečenica[3]

·         Prosta asertivna rečenica:Kratka poruka koja sadrži samo naš stav, činjenicu ili opažanje u vezi sa pravom koje nam se uskraćuje-„Smetaju mi česte upadice dok govorim“

(ovde imajte na umu da i neverbalna komunikacija može biti povredjujuća, ova vrsta rečenice zahteva oprez u tom smislu)

·         Empatička asertivnost:Poruka koja sadrži empatiju sa drugom osobom (prepoznavanje i iskazivanje njenog stanja i osećanja)i asertivnost (jasnoi i direktno iskazivanje vlastitih potreba)-„Vidim da te ovo što govorim veoma uznemirava, a  meni je važno da kažem šta me brine, a tek onda da čujem tebe“

·         Asertivnost koja traži odgovor:Sadrži našu potrebu  i traži od sagovornika da precizira svoje mišljenje stav ili osećanje-„Vidim da te ovo što govorim veoma uznemirava , potrebno mi je još par minuta, da li si u stanju da sečakaš da zavšim?“

·         Asertivnost osećanja:Poruka koja sadrži neutralan opis tudjeg ponašanja, sopstveno osećanje u datoj situaciji, konkretan efekat tog ponašanja na nas i /ili zahtev upućen drugoj osobi-„Kad me prekineš i počneš da govoriš nešto svoje , dekoncentrišem se i plašim se da ću izgubiti nit, a vrlo mi je važno da jasno iskažem šta mislim“.

(Ovde obratite pažnju na NEUTRALAN OPIS, ne negativno vrednovanje ponašanja ili osobe:“kada se tako drsko ponašaš, kad si tako drzak, dekoncentrišem se…“; takodje treba odvojiti osobu i njeno ponašanje i fokusirati se na opis ponašanja, ne osobe:“kad me prekineš ..“.a nećete upotrebiti :“kada si tako nestrpljiv..“)

Pokušajte da primenite nešto od ovoga. Po mom iskustvu rekla bih da što više primenjujete asertivno ponašanje sve više imate vere u ljude…sve je mnogo lakše ako se konflikti prihvate kao nešto neizbežno, kako od poslodavaca/ki, tako i od zaposlenih,  jer ljudi su različiti i uvek će biti različitih mišljenja.Na nama je kako ćemo planirati strategije za nošenje sa stvarima za koje znamo da će se desiti. Možemo da gledamo na konfikte kao na dobru priliku da nešto naučimo o sebi,  o drugima i o načinu na koji različiti ljudi mogu da rade zajedno,  a da ta različitost može biti jedan veliki izvor kreativnosti i zadovoljstva poslom koji radimo, ljudima kojima smo okruženi i nama samima.

Jedan pas me je imao

Nije bio baš uredan

Nije me šetao kad treba

Ali me je hranio

To je bilo dovoljno

Nije me terao da nosim ogrlice

Ne volim ih, nemam uz šta da ih nosim

I to je bilo dobro

Živeli smo zajedno neko vreme

Jednom se popiškio po meni

To već nisam mogla da dozvolim

Šutnula sam ga

On je cvileo

Bilo mi ga je žao

Drugi put me ujeo

Bila sam stvarno ljuta

Plašila sam se da to ne uradi ponovo

Ali oprostila sam mu

Nezahvalni pas

Sad ima neke druge ljude

I kaže mi da želi da se vidimo ponekad

I am afraid not!

I AM AFRAID NOT!

Neću više da se viđam sa psima

Jedna zanimljiva publikacija Zenske sobe sa nazivom Kreacija spola?roda? moze se naci na njihovom sajtu[2]. Prva reakcija na ovu publikaciju bila je iznenadjenje sto u jednoj knjizici moze da se nadje toliko informacija koje nisu uobicajeni manje ili vise lepo dizajnirani slogani … Sam sadrzaj je zasnovan na razlicitim naucnim izvorima, ima puno referenci, sto me zaista obradovalo, pisano je razumljivm jezikom interaktivnost je predvidjena a dizajn je zaista fantastican.

Na samom pocetku uvodi se pojam teorije, kojim se inicira preispitivanje kao korak u rastu koji vam se  desi od pocetne do zavrsne stranice, stoje i clanovi zakona koji afirmisu slobodu samoodredjivanja i samoizrazavanja uz neskrivenu smicalicu vizelnog, naime iza teksta su slike ulaza u WC,zasto bas WC moze biti zanimljivo pitanje.

Po meni javni WC-i predstavljaju jedan odnos drustva prema telu, seksualnosti, taboo-ima.Mene pojam  WC-a u Srbiji asocira na: prljavo, smrdljivo, bolesno, zarazno, necisto, opasno,bolje za neulaziti… moze biti da je moj utisak, al cini mi se da veliki broj ljudi iz moje okoline ima ovakve asocijacije, a to me sve vodi ka shvatanju seksualnosti i tela u kulturi patrijarhalne srbije od plemeskih zacetaka do danas….al da krenem od pokrstavanja ….telo  po hriscanskoj mitologiji (ovde nemam bibliju da citiram) jest samo prolazna ljuska, nesto sto vodi ka necistom, seksualnost narocito je nesto gresno i prljavo, polni organi i seks toliko suzenom kontekstu sluzenja bogu… Telo i dusa, prljavo i cisto, svetlo i tamno, bog i djavo..i naravno muso i zensko….

 U Kreaciji vidimo na slici dva ulaza, naravno jedan muski i jedan zenski, cime se uvodi koncept binarnosti koji se dalje obradjuje kroz pojmove pola i roda.

Kreacija poziva na na preispitivanje i sa tog stanovista ona potencira iskustvo osoba koje ucestvuju u proizvodjenju sadrzaja same Kreacije,  pa tako odmah slede kratka pitanja u vezi sa pojmovima pola i roda za osobu koja cita, a predstavljena je i vezba koja pokazuje kako se na seminarima posvecenim ovim pitanjima obradjuju ovi pojmovi u grupama kao predlog grupama koje citaju.

 Iz toga sto imamo kao asocijacije uvek moze da se vidi uticaj sredine, pa je tako dobro osvrnuti se sta smo to ucili u skoli o pojmovima pola ….(retko ko uci o pojmu roda, iako pojmovi pola i roda nikako nisu bez sadrzaja, vec se on usled celozivotne „normalizacije“, tj. socijalizacije podrazumeva )…, hromozomi, hormoni, gonade,spoljni organi….secam se mojih casova bilogije…nigde klitorisa…

MERENJE MUSKOSTI I ZENSKOSTI, ISTA IZMEDJU?

Zanimljivo je poglavlje o medicinskoj konstrukcji pola koje prikazuje merni instrument falometar za koji se navodi da se koristi u zemljama zapadne kulturne tradicije, za  istocnoevropski region nema podataka kazu, ja sam u razgovorima sa studentarijom sa medicine dosla do zakljucka da se on ne koristi u Srbiji. No,kazu u Kreaciji,  falometrom se utvrdjuje duzina spoljasnjih polnih organa novorodjencadi i na osnovu toga im se odredjuje pol,

• pa ako beba ima organ 0.2 do 0.85cm, ona je biloski devojcica,
• dok ukoliko je veci od 2.5cm beba je decak..

 One bebe sa organima izmedju cesto idu na dalja ispitivanja, svrstavaju se u  slucajeve poremecaja polnog razvoja , i cesto podlezu hiruskim operacijama polnih organa. Ovakvim osobama se cesto, vrse operacije tzv. normalizacija pola, iako ona medicinski nije neophodna, dakle osobe bi mogle ziveti bez zdravstvenih problema koje bi zahtevale operacije.

 Ovakve osobe su ranije nosile naziv hermafroditi, a danas bismo rekli da su to interseksualne osobe.

Zapravo nisam sigurna kako nasi lekari utvrdjuju pol deteta pri rodjenju….to polje mi ostaje neistrazeno i koliko je cesta praksa „normalizacije“. Do sad nisam upoznala ni jednu osobu koja je interseksualna, tj. da znam da je interseksualna.

Pre izvesnog vremena davao se film o interseksualnosti u Art bioskopu, ne secam se kako se zvao, verujem da je u tom malom prostoru bilo interseksualnih osoba, nije bilo vise od 20 ljudi.

Transseksualne osobe takodje trpe ovu vrstu normalizacije, kako pisu u najvecoj meri usled zakonske regulative drzave koju ne zanima kako se vi osecate, vec koje organe imate, a i usled stalnih pritisaka da se ukolope u heteroseksualnu matricu drustva.

 Transseksualne osobe bi bile „one koje zele, imaju namjeru promeniti svoj spol kao i osoba koja je (djeimicno ili potpuno) modificirala svoje tijelo da bi izrazila svoj spolni(i rdni) identitet, sto ukljucuje fizicku i/ili hormonsku terapiju i operaciju“[3].

 O transpopulaciji ima gomile sajtova, mozda bi u ovom kratkom tekstu bilo dobro pomenuti ono sto stoji u Kreaciji,  pojmovi : transseksualnost i transrodnost.

 Transrodnost bi se odredjivala kontekstualno, u zavisnosti od trenutno prihvatljivih normi, a odnosila bi se na razne nacine iskazivanja rodnih i polnih identiteta koji izlaze iz norme….

Jasno je, mislim, da jedno ne iskljucuje drugo, i ne mora podrazumevati drugo.

Ja vam preporucujem knjigu Edina Aladzuza[4], u kojoj mozete da nadjete jednu pricu koja transosobe prepoznaje kao osobe iz  komsiluka, koja ih normalizuje ali bez medicinskih zahvata, ili vec koja normalizuje osobu koja cita…

Ima govora u Kreaciji i o pojmu identiteta, seksualne orjentacije, queera, patrijarhata, feminizmu, ljudskim pravima, ja bih izdvojila jos dve slike kao vazne: heteronormativna matrica i presek identitetskih odrednica koji moze da da jasniju sliku o ovoj gore prici o transosobama, a ostalo ostavljam da istrazite samie na sajtu Zenske sobe ili da trazite da vam posalju papirnatu verziju, sto vam preporucujem da uradite, izmedju ostalog i zato sto je nezgodno svaki put otvarati velike pdf. fajlove….a moze cesto da vam zatreba…

identiteti 

heteroseksualna matrica

Nisam ni znala na sta dolazim. No na ulazu dobijem flajer na kome pise: koncept i koreografija Dalija Acin[1],pomislim ok to bi trebalo da je zanimljivo…citam dalje:

“…Prihvatimo li motive fragmentacije, sakacenja i unistenja identiteta kao utemeljujuce metafore vizuelne retorike danasnjice, svaka ideja ekstremnih uverenja (osim totalitarnih ili fundamentalistickih) cini se apsurdnom.Uspostavljajuci ljudsku potrebu za saosecanjem i ljubavlju kao normativ, predstava elegijski razlazesklopove humaniteta, baveci se terminima bezoblicnog, monstuoznog, ekstremnog, opscenog, ljubavi i nade.

Specificnom koreografskom metodom utemeljenoj na svojevrsnoj objektnosti tela i geometrizmu mizanscena predstava Overdone and gone uspostavlja izmenu identitarnih rodnih odnosa; reprezentovana tela pretvorena su u himere, ili mrtve prirode. One su neobicno graciozna, istovremeno zastrasujuca i otmena, istrajavajuci u sopstvenoj izolovanosti…

Implicutna politicnost predstave upisana je i u njen koreografski postupak, podsecajuci nas da postoji vreme u kome obezliceno ljudsko telo postoji za gledaoca ne samo kao scenska metafora, vec i kao (osvedocena) realnost…”,[2]

SETTING

I nije mi ovo dalo nikakvu ideju o tome sta cu zapravo videti. Prvi utisak je scenografija, potpisala Dalija Acin, zamracen prostor, polumrak na sceni sa refletovanim svetlima u pojedinim delovima, prostor uokviren belim najlonom, belo platno na podu, veliki crni sto, cini se kao da je metalni i tri crne stolice od istog materijala, kontrast boja, geometrija, jednostavnost. Ok, konceptualna umetnost, kontam. Produkciju sam videla na falajeru: potpisuje Stanica, servis za savremeni ples[3]..

Masinska muzika i iznenadna pojava na zamracenoj sceni tri zene u crnim pantalonama, sa stitnicima za glavu, golih grudi. Imam prilican otpor prema golotinji na sceni. Suvise cesto mi se cini da je upotreba tela i seksualnosti banalizovana, no imajuci na umu da prestava treba da se bavi i radom sa telom , trudim se da razmisljam pozitivno.

Kroz citavu predstavu tri tela se pomeraju sinhronizovano,  konrolisano usporeno. Muzika Rastka Lazica ovde je kombinacija napornog jednolicnog mehanickog zvuka i zvuka unutrasnjih organskih procesa nekog velikog organizma…u jednom momentu usled zaista minimiziranih desavanja na sceni paznja mi se usmerila ka muzici, imala sam utisak da je sala zapravo nekakva granica unutrosnjasti tog organizma, cudno neprijatan dozivlja, pasivizira….

U nekoliko navrata po neka od tri osobe nesto izgovori, njen glas je moduliran, izgovaraju se ne bas razumljivi citati, kako pise u flajeru M.Bakunjina, Druga poslanica Korincanima…drugarice koje su sedele pored mene rekle su mi da ih je modulacija podsetila na glas Velikog Brata, pri kraju prestave vec su izgubile strpljenje smejele su se, pomalo komicno hostesa im jesve vreme pssstala…

izasla sam sa predstave prilicno umorna, razmisljajuci o pojmovima savremene i konceptualne umetnosti.

POSTUPAK

Ne poznajem ples pa sam pokusala da nadjem nesto o savremenom plesu na netu, nasla sam tekst Ane Vujanovic[4], koji mi je pomogao da steknem nekakav koncept savremenog plesa kod nas. Ona pominje kako se usled socrealizma kod nas savremeni konceptualni ples vise bazirao na nekakvom emancipatorksom kolektivizmu, ako je razumem, kao nadgradnja politickom establismentu, koju, ironicno, tako zestoko kritikuje Marx, pre nego kroz samorefleksiju.

Ples za nju je „kulturno-umetnicka praksa , a to se odnosi i na savremeni ples, takodje, nije emancipatorska telesna praksa koja proizlazi iz ideologije, vec je tehnolosko sredstvo za oblikovanje individualnog tela kao drustvenog“.

Razmisljala sam : predstava objektnost tela jeste postignuta, kroz overdone, kroz ponavljanje over and over, sve mi se vise praznio sadrzaj pojma tela i toliko seksualizovanih zenskis sisa. Zaista  uspela je da isprazni sadrzaj pojma, da ga rekonceptualizuje zapravo.

Osobe su noseci zastitne maske bile depersonalizovane i unifikovane da sam pocela da razmisljam kako njihova zenska tela nemaju bitnih razlika u odnosu na muska, a nacin na koji su se odnosile prema svom telu, prema svojim sisama doveo me do toga da razmisljam kako zapravo lice na muska tela, muske sise koje se izlazu javnosti u nekim neseksualizovanim situacijama, osim sto su nesto vece, i koliko zapravo muskarci i zene mogu na isti nacin nostit svoja tela.

Opet, razmisljala sam jos i  o seksualizaciji sisa i nacinu odnosenja seksualizovanog zenskog subjekta prema tim sisama, o momentima odnosenja prema sisama iz takve pozicije, o bogatstvu izbora bruseva i zenskih gaca, o uticaju kvaliteta tog vesa na zdravlje zena i fetisizmu muskih seksualizovanih subjekata, koje se iznova iznova iznova seksualizuju preko tih fetisa i seksualizacije zenskih tela. Imali smo prf. fizike koja je da bi demonstrirala elektricitet trljala povecu crnu glatku sipku nekakvom krpom, proizvodjenje muske seksualnosti podseca me na to trljanje tokom celog casa, jer bi se stap razmagnetisao ako bi prestala da ga trlja.

Overdone, zaista….neprestano ponavljanje do ispraznjavanja pojma. Postupak ocudjenja kod ruskih formalista[5] : znak postaje neproziran, znak je vidlljiv a znacenje podriveno…gone, telo vise nije sredstvo kojim se nesto kazuje, ono ukazuje samo na sebe, proizvodi samo sebe, performativi …opet…ali oni su uvek opet…Pocela da mislim kako mi Dzudit Batler[6] vise postaje dosadna sa tim preformativima. Teorija performativnosti od Ostina koji je imenovao performative kao iskaze kojima se nesto radi do Dzudit koja je na osnovu njih tumaci subjekte kao subjekte u stalnom nastajanju kroz neprestane procese citiranja.

Pol se po Dzudit Batler proizvodi, svakodnevnim citiranjem nekih vec postojecih normi. Telo se proizvodi, sise se proizvode. Kako je prestava po Ani Vujanovic kulturno-umetnicka praksa, praksa oznacavanja  kroz nju se stvaraju neka znacenja, znacenja tela, znacenja sisa, znacenja predstave, koreografije, scenografije, muzike, prestave, umetnosti,savremene, konceptualne umetnosti.

Osecala sam se umorno, mnogo napora sa obe strane da se proizvede drugacije, deseksualizovano znacenje zenskog tela. Nezahvalna je konceptualna umetnost, zahteva mnogo znanja, vezbe, ostavlja poluprazne sale, smeh u publici, a cini se da je proizvoditi bilo kakvu drugu vrstu umetnosti krajnje naivno, besmisleno….

ZELENJAK…I UKUS I MIRIS….

Svakog dana prolazim podzemnim prolazom kod Zelenog Venca. Svako ko prolazi tuda zna kako se prolazi i koliko se prolazi tuda. Za one koje ne prolaze tuda dacu kratak opis mesta: pored pijace Zeleni Venac, sveze osavremenjene, i mirisa sasvim ocuvanih, ova destinacija je istovremeno i okretnica jedno osam do deset linija, nisam sigurna. Prolaz je neposredno blizu ulice i na ulazu u prolaz nalaze se dve pekare od kojih jedna ima otvoren izlog te svi mirisi usled vazdusnih strujanja ulaze u prolaz. Iz nekog razloga najcesci je miris prepecenog kackavalja sa pice koje se prodaju koji nekad ume d bude uzasno mucan.

Sve to ne bi bio problem da kroz prolaz moze da se prodje brzo. Sirina i duzina prolaza nisu problem, prilicno je sirok i kratak medjutim redovno je sa obe strane popunjen tezgama napravljenim od kartona, na kojima ljudi prodaju odecu, (i koje se zapravo nalaze duz cele ulice pored autobuskih stanica a zatim ulaze u prolaz i izlaze na drugom kraju iz prolaza…al da ne duzim), i gomilom prolaznika/ca koji/e pokusavaju da cirkulisu dvosmerno. Prelazak sa jednog na drugi kraj prolaza odvija se tako sto vucete noge u malim koracima tik iza necijih ledja, zamor,  smrad, prasina, otpaci na sve strane.

Najiritantnije je kad osoba ispred vas odluci da nesto kupi i stane a vi nekako morate da je zaobidjete jer vas u ledja bode vec necija torba, naravno, trudeci se da se ne sudarite sa osobom ispred vas ili sa osobama koje idu u suprotnom smeru. po neki put moze da se desi da prodaaca nema jer ih policija otera, al cesto se mogu videti i policajci koji jednostavno stoje dok prodavci/cice rade svoj posao.

KAD JA TAMO A ONO MEDJUTIM…SCENA FATAMORGANSKOG KARAKTERA,OPUS 2008. 

E pa danas ja mentalno pripremajuci se za prolazak kroz ovaj prolaz na nekoliko metara od ulaska negde oko  18h prvo cujem neku klasicnu muziku i pomislim neko je negde pustio glasno, zatim ugledam na ulazu dva policajca, uvek mi je nekako neprijatno kad vidim policajce odmah pomislim neko sranje se desava…narocito posle onih ispada po ulicama Beograda, al ne sa nekim preteranim svesnim naporom, znajuci da se desava da istovremeno mogu da vidim i policajce i prodavce/acice nastavljam dalje, muzika na moje iznenadjenje postaje sve glasnija, a na malo manje iznenadjenje prodavaca nema.

Zapravo kako ih vec prepoznajem vidim da neki od njih stoje u grupicama u prolazu, ali tezgi nema i ja, kako se skoro nije desilo da prodjem, a da nisu tu, polusvesno prepoznajem razliku u iskustvu…i  cudna misao mi se namece kao logicko resenje za ovu sve glasniju klasicnu muziku kako mora biti da su ugradili neke zvucnike u prolaz i odlucili da urede prostor… Gledam na reklame na zidu prolaza, stakla su citava i vidim reklamu za „Beograd je svet“, instant pomislim mora da je u okviru ove akcije nesto preduzeto. I to sve u nekoliko predjenih metara.Ono sto ugledam pri kraju prolaza nikako me ne odusevi , opet neka guzva, i opet policija ali i neki ljudi sa kamerama, i u brzini uhvatim samo delic scene:dve devojke na sred prolaza sviraju na instrumentima klasiku!

Koliko cudnovato je izgledao ovaj prizor, toliko i nije, manje vise nije mi delovalo da njih dve iskacu previse iz konteksta i malo me to zbunilo! Prostor je bio kao svaki drugi prolaz bez tezgi i guzve i na trenutak me podsetilo na slike sa stanica metroa velikih svetskih gradova… Ne razmisljajuci previse o ovome projurila sam kroz gomilu i nastavila dalje.

3 SATA KASNIJE…

Iste veceri vracala se oko 21h istim prolazom… scena svakodnevice, tezge, guzva, prasina. U momentu sam postala cudno svesna razlike ovih slika od pre par sati i ove na koju sam iznova naisla. Pocela da razmisljam o tome kome je zaista i kako dosla na pamet ideja da tako nesto uradi upravo tu. Pretpostavila da je zaista ovo desavanje organizovano u okviru kampanje Beograd je svet, prema kojoj iz nekog razloga imam cudan otpor. Kad sam pocela da razmisljam o tome shvatila sam da mi ta kampanja zaista lici na reaktivnu formaciju. Primer za reaktivnu formaciju je npr: osoba koja se strasno plasi groblja ide pored groblja i pevusi, dakle, osoba se plasi ali ima potrebu da svima pokaze, da sve uveri, pa i sebe, ne da se ne plasi, nego bas suprotno, veoma je opustena, cak razdragana.

U tom sam se pitala zaista, zasto bi neko imao potrebu da najbukvalnije moguce, sebi nacrta kako je Beograd zapravo svet?…ako je zaista Beograd svet, zasto mora da se dokazuje da je Beograd svet….nekako mi je naporno sve to i zaista mi odise ispraznoscu politicke kampanje, mada cak ne ni neke svesne manipulacije, koliko nekakvog samozavaravanja i prikupljanja pristalica koje traze bilo kakav lepak odbrambenih mehanizama za preteci rascep licnosti u dodiru sa realnoscu…

No, ovaj mi je dozivlja sa Zelenog Venca upravo bio na tom tragu, pomislila sam u nekoj sumaglici onih par stotina metara pri prvom prolasku kako bi prolaz kod Zelenjaka mogao biti kao i mnogi prolazi u razlicitim uredjenim gradovima sveta… a kad sam se vracala pomislila sam opet, ali nije, zapravo je nakako nakon ove, sad mi se cini, fatamorgane, koja je tako lako isparila, jedne vrištuće bespomocne zelje, potrebe, zapravo, barem u mojoj slici stvari, bolno cak bolnije to koliko nije.